break this bittersweet spell on me...
I’m giving up the ghost of love
in the shadows cast on devotion
She is the one that I adore
creed of my silent suffocation
Break this bittersweet spell on me
lost in the arms of destiny
Bittersweet
I won’t give up
I’m possessed by her
I'm bearing her cross
She's turned into my curse
Break this bittersweet spell on me
lost in the arms of destiny
Bittersweet
I want you
I’m only wanting you
And I need you
I’m only needing you
Break this bittersweet spell on me
lost in the arms of destiny
Break this bittersweet spell on me
lost in the arms of destiny
Bittersweet...
obozavam apocalypticu... šmrc nisam bila na njihovom koncertu... šmrc nisam bila ni na amon amarthu pa kaj nije to jadno... bas sam jadna...aaaaaaaaaAAAAAAAaaaaaaaa onak bezveze... a nisam bila ni na acc-u a ne bum ni khana isla gledat... onak da... katastrofa...
kill me...sorrow... and then...sweet death... death can be only sweet...I wanna live in field of paper flowers I wanna live in a fairy tale where you create your life and your happiness and your on fiction and I wanna be lost in time and space I don´t wanna know my destiny I wanna live in a world where black light has spoken to our own kind... I wanna be surrounded with black candles when they illuminate my toughts of pain and love... I wanna just be forgotten on this world because of all mistake that I do and because of all that people who cry... I wanna be forgotten because it´s my fault...I´m so fucking sorry...
08.12.2006. | 13:26 | 125 K | P | # | ^
Someday...
kao jednog dana ćemo bit sretni... oćemo kurac... uvijek će nam nešto falit i nikad ali baš nikad nećemo bit zadovoljni onim kaj imamo i težit ćemo boljem... mi smo zbilja pohlepna bića... ...
SREĆA se razlikuje od sreće... mi prividno možemo bit sretni, zadovoljni, smijat se... zaboravit na probleme... pravit se da je sve uredu... lagat ćemo da nam bude lakše... na kraju sami počet vjerovat lažima i zavaravat sami sebe...na kraju se totalno ufurat u tu svoju ulogu i nikad nećemo moć bit iskreni i SRETNI... nakon nekog vremena postaneš bezvoljan,razočaran počne ti bit svejedno, ništa više nema fucking smisla, nema nade, zatvoriš se i ostaneš sam... nepristupačan i zatvoren... glupo ti je druge opterećivat svojim problemima, uostalom smatraš da to niko ni ne želi slušat, prestaneš mislit na sebe i na činjenicu da kolko god si hrabar ne mreš bit sam, jednostavno ne mreš... to nije moguće... (oni koji su me naveli da napisem ovaj post valjda ce to shvatit)
Jučer sam pričala s jednim frendom, reko mi je da ne zna kad je zadnji put dobio nesto za bozic il sv.nikolu a ni za rodendan, veli da bi mu ma i mali znak paznje od staraca dobro doso i da se jebeno iznenadio kad mu je baka dala 100 kuna... i da je bio tako sretan al da to nije mogo uzet jel zna da mu baka nema love pa joj je vratio dok nije gledala... nisam navikla na njega tako osjecajnog i cudno mi je bilo kad mi je to prico i vidjela sam da mu je bas puno znacilo to kaj ga se baka sjetila, bilo mi ga je zao... i onda sam se sjetila da sam ja jebeno pohlepna i odvratna kaj se tog tice... mislim ovisi zapravo koja me osoba dariva, od staraca uvijek ocekujem puno a od frendova mi fakat i mali znak paznje znaci jako puno... i sad sam shvatila da imam jebeno materijalni prisup i da sam jebeno glupa... mozda bi bilo lakse kad bi nam zapravo to materialno vise znacilo, al zapravo nam ne znaci to je opet samo privid...
06.12.2006. | 15:08 | 15 K | P | # | ^
again and again and again
1.dio posta( razumjet ce samo oni ljudi upuceni u pricu)
ja sam jebeno glupa... i uvijek radim iste greške... i dopuštam da me drugi gaze... i glupa sam... tako sam jebeno glupa...
nisam se tolko u njega razočarala kolko u sebe... jebemu zbilja sam mislila da kad želiš napravit nešto lijepo za nekog da će to taj neko znat cijenit i bar se pravit da mu je drago...i već sam mogla shvatit da nije tako... i pomirit se s tim al u qurac ne... ja sam morala zajebat pa opet sve ispocetka... i opet iste greške radim i znam da će mi se to ponovit i dosta mi je toga i MRZIM SE... i smatram se krivom i odgovornom za sve kaj je bilo...i kako sam samo glupa... i žao mi je kaj je to sve više povrijedilo moju frendicu neg mene jel je njoj jebeno grozno i ona ne želi njemu oprostit... a ja se ponavljam pa tako i opraštam...a oprostimo jel zelimo vjerovat da je tim ljudima stalo do nas...
2.dio posta
počela sam promatrat ljude... ono hodas gradom i gledas i svi se negdje muvaju, žure, i sve je manje happy lica... hodaš polako imas slušalice na ušima i svi te gledaju, osuđuju, svako bi ti imao nesto za prigovorit... i ljudi su poceli bit sve nepristupacniji, zatvaraju se i razumjem ih, jel ne zelis da te neko opet povrijedi a od novih ljudi ne mozes ni ocekivat nista drugo, ako te neko povrijedi mozda ce mu poslje bit zao a mozda i nece, ti mu mozes vjerovat al i ne moras i nikad neces bit siguran dal si dobro postupio ako si mu oprostio... zato je i isprika teska a tesko je i prihvatit ispriku...
skuzih da imam ljude kojima je stalo do mene i da se njih trebam drzat
03.12.2006. | 12:14 | 21 K | P | # | ^
sick of crying...
Previše razmišljam i previše se zamaram... zato i jesam nesretna...
Želim samo plakati...plakati na glas a ne grcati u suzama i u strahu da će me neko čuti a opet,istovremeno i nadat se da će me neko čuti... jel nitko ne voli biti sam kad je nesretan... svi trebamo prijatelja... užasno je biti zaboravljen... nama treba samo neko da nam dokaže da nas voli i da mu je stalo...a ljudi su sebični i lakše im je postavit se tako da drugi misle da su bezosjećajni,da ih nije briga... i tako na kraju svi ostanemo sami... i nezadovoljni sobom,životom...i svi gubimo, gubimo i sve to prolazimo sami... stalno neke nove nade...a za koji qurac ta nada...samo se jos više razočaraš...bolje je ne nadat se... al kad se ne nadaš onda si stalno u nekoj tamnoj zasjedi i jebemu nikako da dođeš na onaj trenutak sreće,da ga konačno i pronađeš. Ljudi su zli, podli i ljubomorni,zavidni...hmm imam kontradiktoran naslov s obzirom na post al...nema veze...
26.11.2006. | 10:57 | 23 K | P | # | ^
beeing forgotten
moj treći blog u mjesec dana... nemoguca misija zapamtit lozinku... nikako da ju uspijem proći lol zato i je nemoguća... da... cyamo se sad mi se ne da pisat...
25.11.2006. | 11:43 | 3 K | P | # | ^
